UMESTO BEZBRIŽNOM DETINJSTVU, OKRENUTI KRIMINALU I RAZNIM KRIVIČNIM DELIMA: Otkrivamo koji su razlozi zbog kojeg dete postaje delikvent - JEDNO JE KLJUČNO!

Sve češće možemo da se susretnemo sa tinejdžerima koji od malih nogu ulaze u raznorazne opasne krugove, pa samim tim postaju maloletni delikventi. 

Bilo da je u pitanju ubistvo ili nasilje, prodaja i konzumacija narkotika ili razbojništvo, oni se lako mogu prepoznati među drugom decom. Ono što je bitno ustanoviti jeste šta je to nateralo maloletnika da se umesto bezbrižnom detinjstvu, okrene gomilom problema sa kojima se teško suočava.

Prof. dr Saša Stepanović otkrio je za Republiku glavne uzroke ovakvog ponašanja, te objasnio da niko ne odlazi u kriminal iz hira ili dosade i da deca koja imaju probleme u ponašanju obično dolaze iz nekompletnih ili nefunkcionalnih porodica koje nisu u stanju da prepoznaju da ono ima snažnu potrebu za ljubavlju i pripadanjem. 

- Ova deca obično dolaze iz disfunkcionalnih porodica, a njihovi postupci često su rezultat dugogodišnjeg zanemarivanja i nedostatka podrške još od ranog detinjstva – bez obzira na to da li je reč o krivično odgovornoj deci koja su počinila krivična dela, deci koja nisu krivično odgovorna ili deci koja nisu počinila krivično delo, ali su smeštena u ustanove zbog zanemarivanja od strane roditelja ili staratelja i suočavaju se sa poteškoćama u ponašanju i višestrukim razvojnim izazovima i poremećajima - započinje razgovor za Republiku Stepanović, pa dodaje:

- Stručnjaci se uglavnom slažu u konstataciji da maloletničko nasilje nije sporadična, već ustaljena pojava skoro svuda u svetu, kao i da na devijantno ponašanje adolescenata najviše utiče okruženje u kome deca odrastaju. Gotovo u svim slučajevima maloletničkog nasilja neposredni povodi su uglavnom bili banalni i mogu se pripisati emotivnoj nezrelosti i vaspitnoj zapuštenosti, što krug odgovornih za njihov postupak uglavnom svodi na njihove roditelje.

Pitanje je, međutim, da li i društvo snosi deo odgovornosti za opštu atmosferu u kojoj su te iste porodice okrenute surovoj borbi za puko preživljavanje i u kojoj nema previše mogućnosti za promociju onih vrednosti koje su neophodne za vaspitavanje mladih naraštaja?

- Na razvoj ličnosti svake mlade osobe utiču tri faktora - nasledni ili biološki faktor, odnosno genetika, socijalni faktori - porodica, vrtić, obdanište, škola, klubovi, umetničke grupe... i aktivnost individue. Sistem vrednosti u nekom društvu utiče na to kako će neko da se razvija. Kada su izloženi riziku od siromaštva, žive i/ili su odrasli u siromaštvu, mladi mogu postati lake mete za regrutaciju od strane pojedinaca i organizovanih kriminalnih grupa. Trebalo bi naglasiti da to nije uvek slučaj, ako siromaštvo nekoga podstiče na delinkventna ponašanja, nekog drugog može podstaći i na to da se više trudi, bolje uči i slično, kako bi svojoj deci stvorio lepšu budućnost - ističe Stepanović.

Kako objašnjava naš sagovornik, prema istraživanju koje je vršeno 2023. godine, a koje je obuhvatalo 246 dece iz cele Srbije, deca koja dođu u sukob sa zakonom uglavnom su iz grada, mahom su dečaci, i dve trećine njih ima više od jedne krivične prijave. Struktura krivičnih dela pokazuje da je najveći broj dece obuhvaćen istraživanjem počinio krađu ili dela sa elementima nasilja.

Kada se radi o krađama, 18 odsto su „teške krađe" odnosno krađe koje podrazumevaju obijanje, nošenje oružja, i slično. Struktura krivičnih prijava zbog dela sa elementima nasilja najčešće su „nasilničko ponašanje" i „lake telesne povrede". „Razbojništvo i učestvovanje u tuči se skoro dva puta ređe javljaju od nasilničkog ponašanja.

- Većina njih beleži neuspeh i beži iz škole, dok je nešto manji procenat u konfliktu sa vršnjacima i ima problem sa kontrolom besa i ljutnje. Kod većine prisutni su poremećaji mentalnog zdravlja, pre svega poremećaji ponašanja i učenja. Uz to, jedna trećina zloupotrebljava drogu ili alkohol, a kod jedne petine postoji poremećaj pažnje i hiperaktivnost - zaključio je Saša Stepanović.

BONUS VIDEO