EKSKLUZIVNO! POTRESNA ISPOVEST ŽRTVE MASAKRA U DUBONI, MALOLETNOG IVANA IVKOVIĆA: "Ubica se vratio i ranjenoj Anđeli rekao "kukaš, a kukaš", pa zapucao ponovo po nama"

Ivan Ivković (17) teško je ranjen u masakru kod Mladenovca 4. maja ove godine i on je uz takođe upucanu Nevenu Vujić (20), jedini koji je sve vreme u bolnici do danas. 

U masovnoj pucnjavi, Ivan je izgubio najbolje prijatelje Paniće, sestru i brata Kristinu i Milana.

Ovog tinejdžera ozbiljnog izraza lica, koji mu je nametnut u tragediji koja je dva sela zavila u crno, zatekli smo danas kod kuće u Duboni gde je pušten na vikend iz Bolnice "Rudo" u kojoj čeka još jednu operaciju desne noge, na koju je neizvesno da li će ikada moći da se osloni.

Na pragu pomoćne prostorije u kojoj Ivan trentno boravi, jer se u kuću ulazi stepenicama, što predstavlja napor za njega u ovom stanju, dočekala nas je njegova prabaka. Za njom su izašle i baka i majka dečaka, a sve su duboku tugu pokušavale da sakriju zbog Ivana.

Ranjeni mladić je u polusedećem položaju sa nama podelio sećanje na noć koja mu je u sekundi okrenula život naopačke.

- Sedeli smo i družili se na klupi kod škole kad je Uroš Blažić došao iznenada i prišao nam na tri metra sa puškom u rukama. Lice mu je bilo namršteno. Rekao je: "Svi odmah na pod". Mi to nismo ozbiljno shvatili. Mislili smo da je to glupa šala vezana za prethodni dan i masakr u Ribnikaru. Onda sam osetio nešto vrelo pored glave i video kako mi drugovi padaju mrtvi. Kristina, Dača i Nevena su sedeli preko puta Milana i mene. Anđela i Andrijana su stajale pored i njih je teško ranio. Odmah sam video da je Kika mrtva jer sam glavom pao pored njene glave - prepričava Ivan za Republiku i Srpski telegraf. 

Foto: ST/Dragan Kadić

O nameri monstruma da nikoga ne ostavi u životu, ranjeni mladić svedoči slikama koje ga proganjaju.

- Anđela je kukala od bolova i on je to čuo pa se vratio govoreći: "Kukaš, a kukaš". Onda je zapucao opet ka svima nama. Ja sam glavu sklonio iza metalne šipke ispod klupice - kazuje Ivan, nakon čega usred priče, dolazi njegov drug Nemanja kod kojeg je bio te večeri pre masakra. 

Ivanova hrabra majka Milica (35) koja je herojski sve pregurala i koja je uz njega i sve vreme u bolnici, kaže da je malo falilo da i Nemanja nastrada.

- I njega su zvali da dođe kod škole da sede i druže se. On je krenuo, ali je onda pogledao na sat i vratio se da spava pošto je bilo kasno. To izgleda sve uredi neka sila. Kristini se te noći baš išlo kod škole, brata Milana je nagovorila da ide i spontano su se svi okupili. Ivan i Milan je trebalo da se provozaju do Mladenovca, a ja sam bila uvek spokojna kad su zajedno jer je Milan bio punoletan i divno dete - govori Milica.

Foto: ST/Dragan Kadić

Ivan je ranjen sa četiri metka od kojih mu je jedan i dalje u butnoj kosti. Nadaju se da će mu ga izvaditi na sledećoj operaciji. 

Njegov život je visio o koncu i lekari su po prijemu rekli da su ga još tri ili četiri minuta delila od smrti jer je mnogo iskrvario iz probijene butne arterije. Sreća u nesreći je da je ujak ranjenog mladića zdravstveni radnik i da je on te noći usmeravao sestru kako da ona i muž pomognu sinu. Roditelji su Ivana krenuli da voze svojim kolima jer nisu smeli da čekaju Hitnu pomoć. Nailazili su na prepreke.

- Komšije koje žive pored škole su dotrčali odmah kad su čuli pucnjeve i zvali su naše roditelje. Moji su stigli odmah i izneli su me na ulicu. Meni je bilo vruće i osećao sam da gubim snagu. Kada su krenuli da me ubace u kola, u tatu je policajac uperio pušku, nije mu dao da me pomera, ali je posle njegov kolega pomogao tati da me ubace u kola. Bilo mi je loše, na mahove sam mislio da neću izdržati - prepričava Ivan bolnu istinu.

Do masakra on je igrao fudbal za dva kluba i sanjao velike snove o poljoprivrednim uspesima sa porodicom. I pohađao je srednju saobraćajnu školu. Danas sanja samo o tome da stane na desnu nogu i da prošeta, svestan da više ništa za njega i Dubonu nije isto.

Ranjenima treba pomoć

Ivan trpi strahovite bolove jer mu je butinu raznela puščana municija. Fiksirana natkolenica mu je zadaje velike muke u toj meri da ga nesnosni bolovi bude stalno. Zbog toga pije jake lekove protiv bolova.

Njegova majka Milica navodi da je više puta pitana da li im nešto treba, ali da je ona govorila da im treba samo ako može da se vrati vreme i da se tragedija spreči.

Sada stidljivo kaže da bi bilo dobro da postoji neki fond iz kog bi lekove za ranjene u masakru roditelji mogli da dobijaju besplatno jer ima među njima i onih koji nemaju novca za toliki izdatak jer se skoro ništa ne podiže besplatno čak ni na recept.

Foto: ST/Dragan Kadić

Sanja monstruma

Ivan je prethodne noći, kaže nam, imao noćnu moru jer je sanjao Uroša Blažića kako mu je došao u kuću. 

Nije imao ni volje ni snage da nam san prepriča do detalja.

Foto: Tanjug/Instagram

Sa ranjenom Nenom slavio rodjendan u bolnici

U jednoj od susednih soba u bolnici "Rudo", kod Ivana, nalazi se i njegova, u masakru ranjena drugarica Nevena Nena Vujić koja je ostala bez ruke do lakta. Ranjena je i u nogu.

U bolnici se viđaju u pauzama između vežbi i operacija. Tu su nedavno proslavili Ivkovićev 17. rođendan uz tortu i najmilije. Najveća želja svih je bila da se što pre oboje oporave.

BONUS VIDEO