SRPSKI MAFIJAŠI PRIMENJIVALI NAJSTRAŠNIJE METODE LIKVIDACIJE: Betonske cipele za Džambu, Mišu, Voju...

Početkom devedesetih mafijaške likvidacije su postale surovije, a jedna od najstravičnijih bila je obuvanje betonskih cipela. Naime, žrtvi bi, živoj ili mrtvoj, bile betonirane noge ili bi joj se vezale cigle za ekstremitete, a potom bi je egzekutori bacili u Savu ili Dunav.

Prva takva priča vezana je za Isa Lera Džambu, rođaka pevača Džeja Ramadanovskog i žestokog momka s beogradskog asfalta, koji se nije plašio ni da tada neprikosnovenom Željku Ražnatoviću izađe na crtu. On je nestao 23. septembra 1992, kada je viđen ispred kockarnice na šestom spratu Beograđanke. Prema uličnim pričama, on se tada zakačio s obezbeđenjem koje je bilo angažovano iz Arkanove agencije "Delije". Džamba, prema tim pričama, bio je pijan, vadio je pištolj na momke iz obezbeđenja i pljunuo na Arkanovu sliku, koja je bila na ulazu. Tu je došlo do sukoba, posle koga Iso Lero više nije viđen.

Foto: Privatna arhiva

Prema pričama koje su kolale tadašnjim podzemljem, on je odveden u Erdut, gde je dobio betonske cipele i završio je u Dunavu. Njegovo telo nikad nije pronađeno, a početkom ovog milenijuma bilo je govora da nije bačen u reku, već da je uzidan u temelje jedne benzinske pumpe, mada to nikada nije potvrđeno.

Prema pričama iz podzemlja, s betonskim cipelama je završio i Miodrag Cvijetinović zvani Miša Dizeldorf ili Miša Tigar, zet Radeta Ćaldovića Ćente, pripadnika stare garde beogradskih kriminalaca. Naime, ovaj momak je svojevremeno bio optužen za ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta, međutim, pravosnažno je oslobođen jer je imao jak alibi.

Ipak, od tada je bio na meti "voždovačkog klana". On je nestao u novembru 1995, a u kuloarima se pričalo da je likvidiran u okolini Gornjeg Milanovca, a da je njegov leš završio u Dunavu. Interesantno je da Cvijetinovićev nestanak prijavljen tek devet godina kasnije, a pojedini pratioci kriminalne scene veruju da je Miša Dizeldorf još živ, međutim, o njemu niko ništa nije čuo od 1995.

Najveća zverka srpskog podzemlja koja je navodno završila u betonskim cipelama je svakako Vojislav Raičević zvani Voja Amerikanac. Čovek za kog se veruje da je ubio Ćentu, Gorana Vukovića Majmuna, Juga Vučinića, pripadnika Arkanovih "Tigrova", nestao je početkom marta 1997. Kružila je priča da je ubijen, a potom zabetoniran i bačen u Dunav. Ova priča je posebno dobila na aktuelnosti kada su kod Golupca u Dunavu pronađena tri zabetonirana tela. Ipak ni do danas nije potvrđeno da li je jedan od njih Voja Amerikanac. Iako se zamerio praktično svim kriminalnim grupama koje su tada operisale u Beogradu, postojala je teorija da ga je likvidirala američka Koza nostra jer ih je navodno prevario u vezi s nekim poslom. Iza Raičevića je, međutim, ostala moćna kriminalna grupa Amerika koja i danas deluje.

Inače, za betonirane leševe koji su pronađeni u Dunavu i to zahvaljujući izuzetno niskom vodostaju bilo je govora da pripadaju i ubicama Vladimira Kovačevića, poznatijeg kao Vlada Tref, da ne bi odali naručioce njegovog ubistva. Naime, Tref se družio i imao i poslovne odnose s Markom Miloševićem, sinom tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Ti odnosi su pred Trefovo ubistvo zahladneli, pa se verovalo da iza njegove likvidacije stoji država i da su zato ubice uklonjene na najbrutalniji način.

Iz Save je 2014. ispod Ostružničkog mosta sa betonskim cipelama izvučen Džemsi Demiri, kriminalac iz Bujanovca. Demiri je bio poznat po krađama, razbojništvima, obijanju vozila, dilovanju droge, a kako navode u policiji, isticao se brutalnošću, ucenama i podvođenjem, a operisao je uglavnom na relaciji Priština-Beograd, međutim, bio je poznat svim policijama iz nekadašnje Jugoslavije.

Miloš Jurišić samleven završio u reci

Nasledinici kriminalaca iz devedesetih godina prošlog veka takođe su imali običaj svoje žrtve da bace u reku, ali na još monstruoznije načine. Član "zemunskog klana" Miloš Jurišić Jure ubijen je 2009. u Španiji i to od svojih saboraca. Prema svedočenju Sretka Kalinića, on ga je lično ubio, njegovo telo samleo i od njega napravio gulaš koji je dao jednom od članova klana Vladi Milisavljeviću Budali da ga pojede, dok je drugi deo bacio u reku Manzanares u Madridu. Jurišićeve kosti su pronađene u reci tri godine posle ubistva.

 

Kopija Al Kaponeovih mafijaša

Metoda ubistava u kojoj se ubijeni betoniraju i bacaju u reku, jezero ili more počela je da se praktikuje tridesetih godina prošlog veka. Betonske cipele su prvi počeli da praktikuju italijanski mafijaši iz Koza nostre u Čikagu, kojima je kapo bio čuveni Al Kapone. Vrlo brzo ovaj način skrivanja tela su prihvatili i pripadnici Koza nostre iz Filadelfije, Njujorka, Bafala... Ovi monstrumi su smatrali da je to najefikasniji način da tela ubijenih nikada ne budu pronađena.

Foto: printscreen

Nevolja i Mesar žrtve bacali u Dunav

Da svoje žrtve bacaju u reku, praktikovali su i Veljko Belivuk, alijas Velja Nevolja, i Marko Miljković Mesar. Oni su sa pripadnicima klana svoje žrtve najpre mleli u vikendici u Ritopeku, ostatke pakovali u plastične džakove, a onda odlazili do Dunava, gde su ih bacali da bi uništili tragove ubistva. Ovo je na suđenju njihovom klanu potvrdio svedok-optuženi Srđan Lalić.