SUMPORNA KISELINA - PREUVELIČANE PRETNJE I STVARNE ČINJENICE: Kraljica hemikalija odavno se koristi u industriji
Već se bezbedno upotrebljava kao sirovina ili sredstvo za preradu od hemijske i proizvodnje đubriva, pa do hidrometalurgije
"Univerzalna hemikalija", "kraljica hemikalija", "radni konj hemije" - sve su to titule koje je zbog svoje svestrane primene zaradila sumporna kiselina. Iako se u poslednje vreme kod nas predstavlja kao najveća opasnost koja će uništiti prirodu i zdravlje ljudi ukoliko bude otvoren rudnik litijuma, u pitanju je rastvarač sa najširom mogućom primenom. Koristi se kao sirovina ili sredstvo za preradu u raznim industrijama, od proizvodnje đubriva i hemijske proizvodnje do hidrometalurgije.
- Tvrdnje o rizicima upotrebe sumporne kiseline su preuveličane do apsurda. Mi u ovom trenutku imamo fabriku koja troši 400.000 tona sumporne kiseline za veštačka đubriva. Ona čak nije ni klasifikovana kao udesna ili posebno opasna tzv. seveso hemikalija. Sumporna kiselina jeste jak rastvarač, ali se koristi u zatvorenim sistemima i uz najviše mere bezbednosti. Tako bi bilo i u procesnom postrojenju projekta "Jadar". Količine gasova koji bi nastajali tokom procesa prerade su zanemarljivi i ostali bi u filterima - objašnjava dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i rukovodilac studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat "Jadar".
POTROŠNJA U SVETU NEPRESTANO RASTE
Prema istraživanju kompanije "CRU", potrošnja sumporne kiseline na globalnom nivou iznosila je 300 miliona metričkih tona 2022. godine. Procenjuje se da će do 2030. porasti na 350 miliona tona. U Srbiji se koristi 0,4, miliona tona, u Jugoistočnoj Evropi šest, a u Nemačkoj sedam miliona tona sumporne kiseline godišnje.
SRBIJA VEĆ IMA FABRIKU KOJA TROŠI 400.000 TONA SUMPORNE KISELINE ZA VEŠTAČKA ĐUBRIVA
Rast tržišta podstaknut je sve većom potražnjom u industriji đubriva, koja čini više od 60 odsto globalne potrošnje, kao i rastućom potražnjom iz drugih krajnjih industrija, kao što su hemijska, metalurška i naftna industrija. Očekuje se da će potražnja za fosfatnim đubrivima rasti u narednim godinama zbog povećanja broja stanovnika, potražnje za hranom i poljoprivredne produktivnosti, posebno u zemljama u razvoju, kao što su Kina, Indija, Brazil i Indonezija.
DOBRO ISTRAŽEN REAGENS
Potražnja raste i u hemijskoj industriji, koja je druga najveća krajnja industrija za tržište sumporne kiseline. Koristi se u proizvodnji raznih organskih i neorganskih hemikalija koje imaju primenu u deterdžentima, eksplozivima, bojama, farmaceutskim proizvodima, plastici i mnogim drugim proizvodima.
Sve veća potražnja za sumpornom kiselinom je i u metalnoj industriji, koja je treći najveći korisnik. Upotrebljava se kao sredstvo za luženje, rafiniranje i preradu raznih metala, kao što su bakar, cink, nikl, olovo i uranijum. Ovi metali se koriste u raznim primenama, kao što su elektroindustrija, automobilska, aeronautička i građevinska industrija.
Sve u svemu, sumporna kiselina je dobro istražen reagens, a način transporta i rukovanja je dobro poznat, standardizovan i temeljno uređen propisima. Rizik od curenja uvek postoji, ali kada operater pravilno postupa, verovatnoća je zanemarljiva.
SET MERA ZA BEZBEDNO RUKOVANJE U "JADRU"
U procesu tretiranja jadarita da bi se iz nje dobio litijum karbonat i drugi proizvodi, sumporna kiselina bi se koristila isključivo u zatvorenim rezervoarima na niskoj temperaturi (90 stepeni Celzijusa), daleko ispod tačke ključanja, a ne na 240 stepeni, kako i dalje tvrde oponenti. Dodatni sloj zaštite predstavlja skruber, koji prečišćava otpadne gasove i sprečava oslobađanje štetnih materija u atmosferu.
U studijama o proceni uticaja na životnu sredinu predstavljen je set mera kojim se garantuje rukovanje sumpornom kiselinom u skladu sa domaćim zakonima i najstrožim bezbednosnim standardima u železničkom transportu. Prilikom izbora prevoznika za transport kompanija bi insistirala na namenskoj, novoj floti vagona cisterni, poštovala sva ograničenja vlasnika železničke infrastrukture i redovno edukovala zaposlene u sferi bezbednosti saobraćaja i rukovanja materijalom.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (1)
Dosta!
12.08.2024 18:24
Nije Srbija prva gde kopaju. Pogledajte šta su uradili u Africi i Aziji. Uništene su prirode čitavih država.