LAŽIMA PLAŠE GRAĐANE! PROJEKAT BEZBEDAN, DONEĆE NAJVEĆI PROCVAT: Iz Studija o proceni uticaja na životnu sredinu jasno je da ništa od tvrdnji protivnika projekta nije tačno
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Nastavlja se kampanja dezinformacija o Projektu "Jadar"
Foto: Rio Tinto
Protiv projekta "Jadar" i dalje se vodi intenzivna kampanja širenja dezinformacija i zastrašivanja građana, iako je iz nacrta Studija o proceni uticaja na životnu sredinu jasno da od toga ništa nije tačno.
Bez obzira na naučno dokazanim činjenicama iznetim u Studiji, iza koje stoje renomirani stručnjaci s naših fakulteta, protivnici projekta ih i dalje ignorišu. Zlonamerno se plasiraju lažne vesti da će projekat imati destruktivne i negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Ko je radio studiju
Iza ovih studija stoji više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora s domaćih fakulteta i instituta, a to su:
- Mašinski fakultet, UB
- Rudarsko-geološki fakultet, UB
- Tehnološko-metalurški fakultet, UB
- Građevinski fakultet, UB
- Poljoprivredni fakultet, UB
- Biološki fakultet, UB
- Filozofski fakultet, UB
- Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
- Elektrotehnički institut "Nikola Tesla"
- Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
- Institut za nuklearne nauke Vinča
- Muzej Jadra, Centar za kulturu "Vuk Karadžić"
- mnoge druge nezavisne međunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće kako je i navedeno u objavljenim i javno dostupnim nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“
Zaključci nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, koji su na ovome radili šest i po godina, zasnivaju se na više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Zbog ogromnog razvojnog potencijala koji nosi, izuzetno je važno da se o ovom projektu razgovara na osnovu tačnih, istinitih i naučno dokazanih podataka nasuprot netačnim informacijama koje pojedinci zlonamerno i u cilju zastrašivanja javnosti plasiraju u medijima.
Foto: Privatna arhiva
Podzemni rudnik, a ne otvoreni kop
"Jadar" je projektovan kao podzemni rudnik, što znači da bi imao značajno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike s površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine su u ovakvim operacijama manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima.
Bez problema za poljoprivredu
Rudnik i fabrika bi izmestili poljoprivrednu proizvodnju sa manje od 1% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u lozničkoj opštini. Pošto je "Jadar" podzemni rudnik u kom bi se primenjivale savremene tehnologije s minimalnim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, poljoprivredne aktivnosti bi mogle neometano da se nastave u području oko rudnika i fabrike.
Foto: www.profimedia.rs
Projekat na samo 220 hektara
Centralno područje projekta zauzimalo bi 220 hektara. Za svaki zauzeti hektar površine bile bi primenjene određene kompenzacione mere u skladu s predviđenim uticajima koji se očekuju tokom razvoja projekta. Na području projekta nema zaštićenih dobara, nema Natura 2000 područja i nisu registrovane endemske vrste. Za sve ostale vrste i staništa predviđene su mere u skladu s propisima Republike Srbije i EU kako bi se biodiverzitet zaštitio i po potrebi obnovio.
Nema iseljenja stanovnika
Tvrdnja da će rudnik i fabrika napraviti dva miliona "ekoloških izbeglica" još jedna je od dezinformacija koje kruže. Ne bi bilo masovnog raseljavanja iz ekoloških razloga jer projekat, kako je potvrđeno stručnim analizama, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Sasvim suprotno, procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u Mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije. Istina je da je 157 stalno nastanjenih meštana dobrovoljno odabralo da se preseli nakon prodaje imovine, a da bi projekat bio realizovan, bilo bi neophodno preseliti još jedno stalno nastanjeno domaćinstvo.
Istina o sumpornoj kiselini
Sumporna kiselina je reagens koji se široko koristi u brojnim industrijama, uključujući i industriju hrane i lekova. U fabrici bi se koristila za rastvaranje rude u zatvorenom sistemu na niskoj temperaturi (90°C), daleko ispod tačke ključanja. Samim tim ne bilo isparenja, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Svi gasovi bi bili prečišćeni visoko efikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti te sumporna kiselina ne bi dospela u vodu, vazduh i zemljište ni u jednom obliku.
Voda nije ugrožena
"Jadar" je projektovan tako da se spreči uticaj na izvore vode za piće, poljoprivredu i na plitke podzemne vode koje su od suštinskog značaja za život lokalne zajednice. Namensko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda omogućilo bi da se gotovo 70% procesne vode reciklira (rudničke, procesne i procedne vode). Vode iz priobalja Drine, koje svakako nisu pogodne kao izvor pijaće vode, povlačile bi se po potrebi u manjoj količini. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007% ukupnog proticaja Drine.
Foto: Rio Tinto
Otpadne vode biće prečišćene
"Jadar" je podzemni rudnik. Rudarske aktivnosti bi se odvijale na dubini od 370 do 650 metara. Taj prostor je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Sve otpadne vode bi bile prečišćene do kvaliteta rečne vode i dodatno oplemenjene mineralima pre vraćanja u reku Jadar. Planirane mere zaštite osiguravaju poštovanje svih ekoloških standarda, tako da neće biti zagađenja reke Jadar niti većih tokova poput Drine, Save ili Dunava.
Otpad u čvrstom stanju
Sav otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku sličnom rastresitoj suvoj zemlji, što omogućava zbijanje tokom odlaganja, čime se povećava stabilnost deponije, a smanjuje zapremina, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Približno 50% otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnih prostorija nakon što bi se eksploatacija u pojedinim podzemnim oblastima završila.
Zaštita vode i zemljišta
Predviđena lokacija za odlaganje otpada nije plavno područje, tako da nema mesta brigama da bi otpad zagadio okolno zemljište i podzemne vode jer je ispod deponije projektovana višeslojna zaštita s debelim slojem gline, šljunka i geomembranom koja može da izdrži poplave i zemljotrese. Sama deponija bi se popunjavala fazno kroz pet etapa, a nakon svake etape deo koji je već popunjen bio bi rekultivisan.
Izdržaće i najveće poplave
Rudnik, fabrika i deponija su projektovani tako da izdrže poplave verovatnoće povratnog perioda od 10.000 godina. To daleko premašuje standarde projektovanja u uobičajenoj praksi, koji se zasnivaju na verovatnoći povratnog perioda poplave od 100 godina.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)