Savremeni rudnici ruše predrasude o ovoj industriji: Rudarski posao se danas radi i džojstikom

Primena savremenijih tehnologija uz pojačane standarde bezbednosti i zaštite životne sredine omogućila je da ova industrija, koja obezbeđuje ključne sirovine za skoro sve ljudske delatnosti, bude stavljena u istu ravan sa ostalim proizvodnim procesima. 

Moderni rudarski projekti u Evropi pokazuju da je moguće podmiriti rastuću potražnju za sirovinama uz očuvanje životne sredine i bezbednost zaposlenih. To je naročito važno danas kada se uzme u obzir uloga rudarstva u zelenoj tranziciji. Litijum je najvažnija komponenta baterija za električna vozila, a prema ciljevima zelene agende nijedna druga neće ni moći da se proizvode u EU od 2035. godine. Bez litijuma i još nekih kritičnih minerala ne bi bilo ni solarnih elektrana, vetroparkova, kao i brojnih uređaja koje svakodnevno koristimo. 

Održivo, odgovorno rudarstvo je sadašnjost

Savremene tehnologije koje se danas primenjuju u održivom rudarstvu drastično su unapredile mere zaštite životne sredine, povećale produktivnost i bezbednost na radu i kreirale nova, drugačija radna mesta. 

Rudari nove generacije sede u klimatizovanim prostorijama i upravljaju džojsticima. Teškim kamionima bez vozača u rudniku Pilbara kompanije Rio Tinto u Australiji upravlja se sa udaljenosti od 1.500 kilometara iz kontrolnog operativnog centra „Rudnik budućnosti“ u Pertu. Slično izgledaju i drugi moderni rudnici širom Švedske i Finske, jer napredne tehnologije kao što su automatizacija, veštačka inteligencija i digitalizacija iz korena menjaju način eksploatacije.

Električna vozila – manje buke i prašine

Ovakvi prizori bi postali uobičajeni i kod nas ukoliko se bude realizovao projekat „Jadar“.  Rudnik i fabrika za preradu jadarita bi koristili inovativne metode i najbolju tehnologiju u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. To uključuje automatizaciju i daljinsko upravljanje delom podzemne flote. Na taj način bi se podzemni timovi udaljili sa svih rizičnih poslova i radili bi na daljinu iz čistih, modernih pogona.

Foto: RT arhiva

Jedinstvena karakteristika ovog podzemnog rudnika bi bilo hlađenje u okviru modernog ventilacionog sistema kako bi se ublažile promene temperature i osigurali optimalni uslovi za rad.

Električna mehanizacija na baterijski pogon bi u početku bila deo flote u podzemnom rudniku, a kasnije i na celom projektu. Na taj način se obezbeđuje niži nivo buke, niže emisije štetnih gasova i bolji kvalitet vazduha.

Nasina tehnologija

Najveći deo rudarskih operacija u „Jadru“ bi se odvijao pod zemljom na dubini između 370 i 650 metara. Na površini bi bila vidljiva samo dva okna – glavno transportno okno prečnika 8,5 metara za pristup rudnom telu i ventilaciono okno prečnika 6,5 metara. Mreža hodnika i tunela bi se dalje razvila od baze ova dva okna.

Za procese eksploatacije i prerade rude jadarita koristila bi se jedna od najsavremenijih tehnologija  u industriji - „digitalni blizanci“ - koju je osmislila Nasa. Ona omogućava bliski nadzor aktivnosti u realnom vremenu i pomogla bi u predviđanju budućih događaja kao i u optimizaciji operacija rudnika i postrojenja za preradu.

Ništa od ovoga, međutim, nije u izgledu još najmanje 4 godine. Otvaranje rudnika je dugotrajan proces zbog složenosti i obimnosti koraka koji osiguravaju da sve bude u skladu sa propisima. „Jadar“ je i dalje u fazi pribavljanja dozvola i saglasnosti, što je jedna od najdužih i najkompleksnijih faza. Tek nakon dobijanja svih potrebnih dozvola i odobrenja je moguće početi aktivnosti izgradnje.

Sada predstoji izrada finalnih studija o proceni uticaja (SPU) na životnu sredinu, koja će se nakon javne rasprave braniti pred tehničkom komisijom Ministarstva životne sredine. Bez odobrene studije SPU projekat ne može da se realizuje. 

Nacrti Studija koje je Rio Tinto objavio sredinom juna na sopstvenu inicijativu pokazuju da ovaj projekat može da se izvede bezbedno sa stanovišta zaštite životne sredine.