NA ZAPADU VEĆ OTPISALI PAPA FRANJU: Objavljena imena osmoro najozbiljnijih kardinala za presto Svetog Petra

Dok papa Franja, najstariji papa u više od jednog veka, nastavlja da zdravstveno slabi, već su počele da se šire spekulacije o tome ko će sledeći biti izabran za najmoćnijeg katolika na svetu.

Pontifik (88) je tokom vikenda razvio obostranu upalu pluća i ostaće u bolnici dok se bori sa infekcijom, saopštio je Vatikan.

Tehnički, svaki rimokatolik može biti izabran za naslednika Svetog Petra, iako će uvek samo jedan od 253 kardinala iz celog sveta staviti papsku tijaru.

Nakon smrti ili ostavke pape, u vatikanskoj Sikstinskoj kapeli saziva se konklava, gde kardinali učestvuju u krugovima glasanja, kako bi odredili sledećeg poglavara. Samo 138 od 253 kardinala moći će da budu elektori u sledećoj konklavi i nijedan kardinal stariji od 80 godina ne može da učestvuje u glasanju.

Taj broj je u decembru prošle godine podigao papa Franja sa 120, što je po pravilu Pavla VI bio maksimalan broj kardinala koji bi kao glasači trebalo da učestvuju u konklavi.

Zbog pogoršanja zdravlja pape Franje, nekoliko istaknutih kardinala se smatra njegovim naslednikom.

Foto: wikipedia, AP Michael Probst,AP Alessandra Tarantino, printscreen

Ovo su favoriti za sledećeg papu, prema izveštajima:

1. kardinal Pjetro Parolin (70), Italija

Državni sekretar Vatikana, Pjetro Parolin, služio je u Vatikanu 11 godina i postao je favorit među kladionicama od prošlog novembra, piše The Week.

Parolin se politički smatra umerenim. Karijeru je proveo učestvujući u diplomatskom krilu Svete stolice, provodeći delove karijere u Nuncijaturi Nigerije i Meksika. Papa Franja ga je proglasio kardinalom 2014. Parolin bi se smatrao produžetkom zaostavštine pape Franje.

2. kardinal Fridolin Ambongo Besungu (65), Demokratska Republika Kongo

Predsednik Simpozijuma biskupskih konferencija Afrike i Madagaskara, Fridolin Ambongo Besungu, dospeo je na naslovne strane kada je odbacio kontroverznu deklaraciju pape Franje.

Besungu je proglasio doktrinu Fiducia supplicans, koja je dozvoljavala sveštenicima da blagosiljaju nevenčane i istopolne parove, ništavnom i nevažećom na afričkom kontinentu. Besungu je uspeo da dobije izričit blagoslov od pape Franje na hitnom sastanku, 2023. godine, ubrzo nakon objavljivanja tog učenja, izvestio je Catholic Herald.

Papstvo Besunge bi se smatralo oštrim ukorom levičarskih principa pape Franje. Sadašnji pontifik je Besungua proglasio kardinalom 2019.

3. kardinal Vim Ejk (71), Holandija

Vim Ejk, bivši doktor medicine, smatra se jednim od najkonzervativnijih favorita.

Ejk je, 2015. godine, pomogao u pisanju "Jedanaest kardinala govore o braku i porodici: Eseji sa pastoralnog stanovišta", koji se odlučno suprotstavljao Franjinom odobravanju ponovnih građanskih brakova u slučaju da se prvi brak ne poništi. Ejk je napisao da su oni "oblik strukturirane i institucionalizovane preljube".

Ejk je, takođe, bio kritičar nesposobnosti sadašnjeg pape da se bori protiv predloga Nemačke biskupske konferencije, koji je omogućio protestantima da primaju evharistiju u katoličkim crkvama. U uvodniku, Ejk je nazvao papinu odluku o tom pitanju "potpuno nerazumljivom".

Ejka je papa Benedikt XVI proglasio kardinalom 2012. godine.

4. kardinal Peter Erdo (72), Mađarska

Bivši predsednik Saveta biskupskih konferencija Evrope, Peter Erdo dugo je bio značajna figura u politici savremene crkve.

Konzervativac, Erdo se ranije protivio praksi da razvedeni ili ponovo venčani katolici primaju sveto pričešće, zbog doktrinarnog verovanja u neraskidivost braka. Erdo je, takođe, bio glasan u svom protivljenju evropskim zemljama da prihvate izbeglice, navodeći da je to ravno trgovini ljudima.

Erda je 2003. godine proglasio kardinalom papa Jovan Pavle II.

5. Kardinal Luis Antonio Tagle (67), Filipini

Tagle, nazvan "azijski papa Franja", smatra se politički orijentisanim ka levici i kritičan je prema tretmanu crkve prema LGBT osobama i razvedenim i ponovo venčanim katolicima. U intervjuu iz 2015. rekao je da je oštar stav crkve prema homoseksualcima, razvedenima i samohranim majkama naneo štetu cilju crkve da evangelizuje.

Tagle je tek sedmi Filipinac koji je proglašen za kardinala i bio bi prvi papa koji dolazi sa azijskog kontinenta, ako bude izabran. Papa Benedikt XVI ga je proglasio kardinalom, 2012. godine.

6. Kardinal Rejmond Berk (76), Sjedinjene Američke Države

Rejmond Berk se smatra vodećim konzervativcem u crkvi, zagovornikom latinske mise i javnim kritičarem liberalnih tendencija pape Franje.

Osporio je Franjinu spremnost da dozvoli razvedenim i ponovo venčanim parovima da prime evharistiju. 

Burka je papa Benedikt XVI proglasio kardinalom, 2010. godine.

7. Kardinal Mario Greč (67), Malta

Sadašnji generalni sekretar Biskupskog sinoda, Mario Greč, smatra se potencijalnim umerenim naslednikom pape Franje.

On je ranije govorio o neophodnosti da se dođe do onih koji su izopšteni iz crkve zbog svojih seksualnih sklonosti ili bračnog statusa. U govoru održanom 2014. na vanrednoj generalnoj skupštini Arhijerejskog sinoda, Greč je istakao potrebu Crkve da održi kontinuitet učenja, istovremeno dozvoljavajući kreativnost u metodologiji obraćanja narodu.

Papa Franja je Greča proglasio kardinalom, 2020. godine.

8. Kardinal Mateo Zupi (69), Italija

Mateo Zupi je rođen u Rimu i služio je na ključnoj poziciji nadbiskupa Bolonje, što ga čini insajderom u Franjinom Vatikanu.

Zupi je 2023. zamoljen da izvrši mirovnu misiju visokog profila u Ukrajini, sastanak sa Volodimirom Zelenskim. Iste godine je poslat u Sjedinjene Države da se sastane sa  Džoom Bajdenom.

Papa Franja ga je proglasio kardinalom 2019. godine.