U NAREDNIH PET GODINA IZBIJA RAT VELIKIH RAZMERA U EVROPI: Zabrinjavajući nalazi obaveštajaca evropske države, sve zavisi od jedne stvari

Danska vojno-obaveštajna služba (DDIS) objavila je izveštaj u kome se upozorava na pretnju "rata velikih razmera" u Evropi u narednih pet godina. Prema navodima danske službe, ako Rusija proceni da je NATO oslabljen, i vojno i politički, može upotrebiti silu protiv jedne ili više zemalja Alijanse.

Kako piše Politico, u izveštaju je posebna pažnja posvećena ulozi SAD. DDIS smatra da će se verovatnoća vojnog sukoba povećati, ako Rusija zaključi da SAD neće biti u stanju ili neće hteti da podrže svoje evropske saveznike u slučaju agresije. U izveštaju se, takođe, naglašava da Moskva aktivno gradi svoj vojni potencijal u pripremi za potencijalnu konfrontaciju sa NATO.

Prognoza DDIS dolazi u trenutku kada američki predsednik, Donald Tramp, pokušava da okonča rat u Ukrajini. Dokument ispituje tri moguća scenarija, ako se sukob završi ili zamrzne. Istovremeno, sve opcije pretpostavljaju da Rusija nije sposobna da istovremeno vodi rat protiv više zemalja.

Prema predstavljenim procenama, Rusija će u roku od šest meseci moći da pokrene lokalni oružani sukob sa neimenovanom susednom državom. Za dve godine može da počne regionalna konfrontacija na Baltiku, a za pet godina, ako NATO oslabi i SAD ne preduzmu odlučnu akciju, Rusija bi mogla da pokrene rat velikih razmera protiv Evrope.

U izveštaju se napominje da prognoza ne uzima u obzir moguće jačanje odbrambenog potencijala zemalja NATO.

Donald Tramp insistira na povećanju vojne potrošnje zemalja NATO na 5% BDP.

Trenutno, prema postignutim sporazumima, zemlje članice bloka moraju da izdvajaju najmanje 2% BDP za odbranu, ali su do kraja 2024. godine samo 23 od 32 države Alijanse ispunile ovaj uslov.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta pretio da će povući Sjedinjene Države iz NATO, ukoliko evropske zemlje ne povećaju izdatke za odbranu. Nakon pobede na izborima 2024. ponovo je dozvolio mogućnost da Vašington napusti Alijansu, ali je naglasio da bi to moglo da se izbegne, ako evropski partneri počnu da "plaćuju račune".

U januaru je Reuters izvestio, pozivajući se na izvore, da se zemlje NATO slažu oko potrebe povećanja potrošnje za odbranu, ali smatraju da je cifra od 5% BDP preterana.

Alternativa o kojoj se razgovara je podizanje minimalnog nivoa potrošnje na 3% BDP, ali i to bi predstavljalo ozbiljan izazov za mnoge članice Alijanse, koje se bore da dostignu trenutni prag od 2%. Konačna odluka o ovom pitanju biće doneta na Samitu NATO u Hagu, u junu.