SEDAM GODINA IŠAO NA TERAPIJU, HTEO DA ISTISNE MAKRONA I BOJKOTUJE OLIMPIJADU: Ko je Fransoa Bajru, novi premijer Francuske?

Fransoa Bajru, dugogodišnji lider centrističke stranke Demokratski pokret (MoDem) kojeg je francuski predsednik Emanuel Makron danas imenovao za mandatara nove vlade, svoju viziju o budućnosti temelji na obrazovanju, prirodnoj sredini i ekonomskom razvoju.

Novoimenovanog premijera mediji opisuju kao vizionara koji se hvata u koštac sa savremenim ekonomskim i ekološkim izazovima, osluškujući potrebe građana i ističući značaj ulaganja u obrazovanje i uspostavljanja društva u kojem preovlađuje solidarnost.

Bajru (73) se od 2020. godine nalazi na funkciji visokog komesara za planiranje, a od 2007. godine je predsednik Demokratskog pokreta.

Zanimljivo je da je Bajru čak tri puta bio kandidat centra na predsedničkim izborima u Francuskoj - 2002, 2007. i 2012. godine. Ali bez većeg uspeha. 

Od 1993. do 1997. Bajru je bio ministar obrazovanja u tri uzastopne vlade. Postao je član parlamenta još 1986.

Spekulisalo se da bi Bajru mogao a bude kadidat za predsednika na izborima 2017. ali je odlučio da se ne kandiduje i umesto toga je podržao Emanuela Makrona, koji ga je posle pobede imenovao za minsitra pravde.

Barjuov otac je bio farmer, a po majčinoj liniji njegovi preci su iz Irske.

U mladosti je jako mucao zbog čega je išao na terapiju sedam godina. Nakon što se preselio u Bordo studirao je književnost. Pri kraju studiranja otac mu je poginuo u nesreći na traktoru.

Bajru se oženio 1971. Njegova supruga Elizabet Perlan poznata je i kao "Babet". Par ima petoro dece.

Decu odgajaju na farmi gde je Bajru odrastao. Objavio je nekoliko knjiga o politici i istoriji. Njegov hobi je odgajanje konja. U politiku prvi put ulazi 1982.

Žestoko je 2009. godine kritikovao navode pape Benedikta XVI da kondomi promovišu sidu, nazivajući te navode neprihvatljivim.

Pozivao je Francusku da 2008. godine bojkotuje Olimpijske igre u Pekingu, a zbog nepoštovanja ljudskih prava u Kini, kao i političkih dešavanja u Tibetu.

Bio je veliki kritičar američke ekonomije pod predsednikom Džordžom Bušom, navodeći da je novac jedina motivacija, a kritikovao je i rat u Iraku zbog izazivanja haosa na Bliskom istoku.