MAKRON SE OBRATIO NACIJI: "Ekstremna desnica i levica izazivaju nered i haos" (VIDEO)

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, obratio se naciji, nakon izglasavanja nepoverenja Vladi Mišela Barnijea, juče u parlamentu.

On je zahvalio Barnijeu na vremenu koje je proveo kao premijer, naglasivši da izglasavajući mu nepoverenje, ekstremna desnica i levica su se udružili u "antirepublikanski front".

- To je u suprotnosti sa mnogim obećanjima datim biračima i izaziva nered i haos. Stranke koje su uključene, cinično razmišljaju o sledećim predsedničkim izborima, a ne o narodu Francuske - tvrdi Makron.

Francuski predsednik kaže da će imenovati novog premijera u narednim danima.

- Prioritet će biti budžet kako bi Vlada ostala u funkciji, pre nego što se pripremi novi budžet u novoj godini - izjavio je Makron.

Kaže da ga ne vode ambicije, s obzirom da se ne može ponovo kandidovati za predsednika kada mu se mandat završi 2027. godine.

- Moja odgovornost je da obezbedim kontinuitet države, pravilno funkcionisanje naših institucija, nezavisnost naše zemlje i zaštitu svih vas - rekao je Makron.

On je takođe obećao da će delovati kako bi Francuska postala jača i pravednija zemlja, tokom preostalih 30 meseci svog predsedavanja.

Makron kao primer uspeha ukazuje na ponovno otvaranje Notr Dama u subotu, kao i na Olimpijske igre tokom leta.

Podsetimo, većina Francuza želi da Makron podnese ostavku i da se datum izbora zakazanih za 2027. pomeri na 2025. godinu, svedoče rezultati istraživanja Cluster17 za magazin Le Point.

Prema anketi sprovedenoj nekoliko dana pre pada Vlade Mišela Barnijea, 54% Francuza želi da Makron podnese ostavku.

Ova ideja je popularnija među biračima levičarskih partija i krajnje desnice. Umereni birači, uglavnom, ne podržavaju prevremene predsedničke izbore.

Ranije ove nedelje, Makron je rekao da neće podneti ostavku pre kraja svog drugog petogodišnjeg mandata, 2027. godine.

Narodna skupština Francuske je 4. decembra izglasala nepoverenje Vladi Mišela Barnijea, što je postala prva takva ostavka Vlade od 1962. godine.

Makron se još nije odlučio za ime, ali osobe na njegovom spsiku uključuju levičara, Bernara Kazneva; bivšeg ministra, Gzavje Bertrana, kao i ministra oružanih snaga, Sebastjena Lekornua.