ŠTA SE SAD DEŠAVA SA KRIVIČNIM POSTUPCIMA PROTIV TRAMPA? Novog predsednika SAD očekuju čak četiri pravna procesa, jedan nije uspeo da odloži

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u osnovi će prekinuti krivične postupke protiv njega, barem na četiri godine koliko će biti u Beloj kući.

Poslednja pravna prepreka čeka ga 26. novembra u Njujorku, pre službenog povratka u Belu kuću 20. januara, a to je izricanje kazne u jedinom od četiri krivična postupka koji njegovi advokati nisu uspeli da odlože. 

Njujorški sud proglasio ga je krivim, 30. maja, za krivotvorenje dokumenata uoči izbora 2016. Teoretski se suočava s kaznom do četiri godine zatvora.

Afera se odnosi na isplatu 130.000 dolara, zvezdi filmova za odrasle, Stormi Danijels, kako bi je ućutkao zbog seksualnog odnosa 2006. 

Da mu sudija, Huan Merčan, izrekne zatvorsku kaznu, u slučaju prve krivične presude, sad se čini vrlo neverovatnim, s obzirom na nepremostive praktične poteškoće koje bi izazvalo zatvaranje izabranog predsednika, smatraju stručnjaci. 

Foto: Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber, File

Što se tiče dva federalna slučaja koja se vode protiv njega, stvari su potpuno jasne, barem u iduće četiri godine njegovog novog mandata.

Republikanski kandidat je krajem oktobra sugerisao da će, ako bude izabran za predsjednika, otpustiti specijalnog tužioca za ta dva slučaja, Džeka Smita, kojeg je imenovao Merik Garland, glavni državni tužilac aktuelne demokratske administracije.

- Otpustio bih ga za dve sekunde - rekao je Tramp u intervjuu, odgovarajući na pitanje hoće li sam sebe pomilovati ili će otpustiti specijalnog tužioca, Džeka Smita. 

Dva slučaja koja istražuje specijalni tužilac usmerena su na, navodno, nezakonite pokušaje Donalda Trampa da poništi rezultate izbora 2020. i zadržavanje poverljivih dokumenata nakon odlaska iz Bele kuće.

U prvom slučaju u Vašigtonu, Vrhovni sud je 1. jula doneo odluku da predsednik Sjedinjenih Država ima široki imunitet od krivičnog progona, prisilivši Džeka Smita da krajem avgusta podnese revidiranu optužnicu.

Specijalni tužilac potom je u opsežnom dokumentu izneo svoje argumente, kako bi ukazao na privatnu prirodu radnji zbog kojih treba goniti Trampa, a koje, prema njegovim rečima, nisu obuhvaćene imunitetom od krivičnog progona za njegova službena dela.

U drugom slučaju, na jugoistoku Floride, sudija Ailin Kanon, odbacila ga je 15. jula uz obrazloženje da su imenovanjem specijalnog tužioca u tom slučaju i finansiranjem njegovog rada prekršeni delovi Ustava o imenovanju i troškovima. Ta je odluka trenutno u žalbenom postupku.

Novi predsednik mogao bi imenovati novog glavnog državnog tužioca koji bi otpustio Smita ili jednostavno narediti Ministarstvu pravde da povuče optužbe. Pritom će moći  da se pozve na stalnu politiku Ministarstva pravde da ne progoni aktualnog predsednika.

- No, ta politika ne bi se trebalo pravno primenjivati ​​na krivične postupke koji su pokrenuti pre njegovog dolaska na vlast, pošto je to sasvim drugačija situacija. Ipak, kako stvari sada stoje, moglo bi mu se suditi tek nakon odlaska s vlasti - rekla je Kler Finkelstajn, profesor prava na Univerzitetu Pensilvanija.

Ono što preostaje su krivični postupci u Džordžiji, gde se protiv Trampa i još 14 osoba vodi postupak iz sličnih razloga kao i u dederalnom slučaju u Vašingtonu, a na temelju zakona Džordžije o organizovanom kriminalu. 

U tom slučaju, odloženom barem do iduće godine, sve će zavisiti od odluke državnog žalbenog suda koji je primio zahtev optuženih.