AMBICIOZNI PLANOVI TRAMPA: Ovo su četriri ključne tačke za oporavak američke ekonomije

Donald Tramp je na putu da postane 47. američki predsednik u istoriji, a republikanski kandidat je već proglasio pobedu prilikom obraćanja u Palm Biču na Floridi.

 

Njegovo obraćanje usledilo je nakon što su stigle projekcije da je u njegove ruke pala i treća ključna država, Pensilvanija. Prethodno je proglašena pobeda u Severnoj Karolini i Džordžiji. U ovom trenutku, ako se računa i jedan elektorski glas iz Mejna, Tramp ima 266 elektorskih glasova, od potrebnih 270 za pobedu.

Tramp, u svojoj kampanji za povratak na čelo SAD, predstavio je ambiciozan ekonomski plan usmeren na revitalizaciju američke ekonomije, sa naglaskom na promene u trgovinskoj politici, porezima, socijalnoj pomoći i troškovima stanovanja.

 

 

Oštrije mere za Kinu

Donald Tramp u svom ekonomskom planu posebno cilja na Kinu, predlažući oštrije mere u trgovinskim odnosima kako bi, prema njegovim riječima, zaštitio američku privredu i smanjio zavisnost SAD od kineskih proizvoda. Deo plana je uvođenje tarifa na kineske proizvode koje bi mogle dostići i do 60 odsto, čime bi se dodatno povećao pritisak na kinesku ekonomiju, uz cilj da se ohrabri vraćanje proizvodnje u Sjedinjene Američke Države.

Tramp veruje da će ovi potezi smanjiti trgovinski deficit s Kinom i stimulisati domaće kompanije da se usmere na domaće resurse i radnu snagu. On tvrdi da bi ovakva politika mogla pomoći u smanjenju inflacije, koja je značajan izazov za mnoge Amerikance.

Međutim, ekonomisti upozoravaju na moguće odmazde trgovinskih partnera i novi trgovinski rat, što bi moglo negativno uticati na ekonomiju SAD. Investiciona banka UBS predviđa pad berze od 10 posto u slučaju tarifa, a Peterson institut za međunarodnu ekonomiju procenjuje da bi inflacija mogla porasti do 9,3 odsto do 2026. godine.

Poreske olakšice

Tramp, takođe, planira da obnovi poreske olakšice iz 2017. godine i smanji korporativni porez sa trenutnih 21 odsto na 15 odsto, kao i da ukine porez na napojnice i socijalne beneficije. Prema Trampovim rečima, ovakve mere bi podstakle ekonomski rast i otvaranje radnih mesta, dok kritičari smatraju da bi najviše koristile bogatima i mogle bi dodati oko 5,8 triliona dolara na nacionalni dug tokom naredne decenije.

Masovna deportacija

Još jedan kontroverzan potez je plan za masovne deportacije ilegalnih imigranata, za koje Tramp i njegov potpredsjednički kandidat, Džej Di Vens, veruju da bi smanjile cene stanova. Ekonomisti, međutim, kažu da između imigracije i cena stanova nema direktne uzročno-posledične veze, dok bi deportacije mogle izazvati nedostatak radne snage i povećanje cena usluga. Američko imigraciono veće procenjuje da bi deportacija 11 miliona ljudi koštala oko 315 milijardi dolara i imala negativan uticaj na BDP.

Socijalna pomoć

Tramp je također obećao da neće smanjivati socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu, naglašavajući da bi umesto toga ukinuo porez na socijalne beneficije.

Međutim, Kongresni budžetski ured procenjuje da bi ovakav potez mogao dovesti do manjka prihoda od 1,6 triliona dolara, što bi ugrozilo dugoročnu održivost ovih programa, prenosi Time.