GRUZIJA HOĆE U EVROPSKU UNIJU, NEĆE RAT SA RUSIMA: Oglasili se pobednici kontroverznih izbora

Poslanik stranke Gruzijski san i predsednik komiteta za proceduralna pitanja i propise u gruzinskom parlamentu Irakli Kadagišvili izjavio je danas da narod u Gruziji podržava evrointegracije ali ne želi tenkove na svojoj teritoriji.

- Samo insistiranje na uvođenju sankcija moglo bi dovesti do direktne konfrontacije i izbijanja rata sa Rusijom. Pokazalo se vremenom da je naš koncept nekima teško pao. I oni kažu: sada se vodi sveti rati zašto mi u taka složenom vremenu stavljamo nacionalie interese u pran plan. To nisu samo naši interesi. To su vitalni interesi, jer bi sukob Rusije i Gruzije mogao da bude potpuna katastrofa. Mi nismo članica NATO i nismo pokriveni njihovim kišobranom - kazao je Kadagišvili za Novosti.

Kadagišvili upozorova da bi Rusija u tom slučaju mogla da pripoji okupirane teritorije nepriznatih republika.

- Dakle, to bi bio put ka samouništenju. Narod je to razumeo i podržao - naveo je on i podsetio da se Tbilisi pridružio poštovanju sankcija koje su Rusiji uvele SAD i EU ali i da su istovemeno rekli da ne mogu uvesti direktne sankcije Moskvi jer bi to značilo pad gruzinske ekonomije za 16. odsto.

To je, kako kaže, situacija u kojoj se nalazi Gruzija, jer je 20 odsto gruzijske teritorije već okupirano od starane Rusije i naglašava da bi uvođenje sankcija mogo dovesti do političkih komplikacija u sferi bezbednosti.

Poslanik je naglaslio da je pogrešno reći da su u protestima na ulicama Tbilisja učestvovali proevrospki orejntisani ljudi jer postoje i tabor opozicje i tabor vladajuće stranke koji je okrenut evropskim vrednostima.

- To nije linija koja bi razdvajala evropske birače, Gruzinski san je stranka za vreme čije vladavine je zemlja krenula putem stvarne integracije, to pitanje je postalo krucijalno nakon početka ruske inavazije na Ukrajinu kada je Gruzija u potpunosti podržala Kijev i osudila rusku agresiju - rekao je Kadagaišvili.

Na konstataciju da Gruzinska crkva ima veliku ulogu u očuvanju identiteta i tradicionalnih vrednosti i pitanje da li je sa tako jakim stožerom moguće sprovesti reforme na kojima insistira EU, podseća da je Srbija je pravoslavna zemlja, kao i Gruzija.

- Kod nas su dolazili prvi Hristovi apostoli, a već u 4. veku pravoslavlje je postalo državna religija u Gruziji. I dalje čuvamo tu tradiciju. I naš Ustav kaže da je Pravoslavna crkva ne samo istorijsko nasleđe, već da je to jedna od komponenti gruzinskog identiteta i naše državnosti. Za Gruzine, bez obzira na to da li su religiozni ili nisu, Pravoslavna crkva i hrišćanstvo su jedan od fundamentalnih faktora samoidentiteta - kazao je Kadagišvili.