OBELEŽENA NOĆ VEŠTICA U BELOJ KUĆI: Bajden delio slatkiše deci, pa šokirao javnost potezom bez presedana (VIDEO)

Američki predsednik, Džo Bajden, i njegova supruga, Džil Bajden, dočekali su kostimirane goste u Beloj kući i tradicionalno poklonili slatkiše i knjige povodom Noći veštica, prenosi Newsweek.

Par će u januaru napustiti predsedničku rezidenciju, tako da poslednji put proslavlja Noć veštica u Beloj kući, pošto je Bajden odustao od učešća u predsedničkoj trci.

Državni sekretar SAD, Entoni Blinken, i sekretar za štampu Bele kuće, Karin Žan Pjer, takođe su doveli svoju decu na slatkiše.

 

 

Odabirom kostima pande, prva dama je čestitala nedavni povratak životinja u vašingtonski zoološki vrt, objasnila je Bela kuća.

Bajden je delio bombone oko sat vremena. Bela kuća je očekivala da će tog dana primiti oko 8 hiljada ljudi, uključujući i decu vojnog osoblja.

 

 

Veliki narandžasti mesec i natpis "Čitajte u Beloj kući" ukrašavali su južnu stranu predsedničke rezidencije. Ogromni ukrasi od bundeve uokvirili su vrata.

Predsednik se šalio i slikao sa decom i pretvarao se da ujeda bebe u kostimima. Fotografije takvih trenutaka distribuirali su brojni mediji u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, a odgovarajući video je postao viralan na društvenim mrežama.

Podsetimo, praznik kostima i izrezbarenih bundeva, Noć veštica, obeležava se širom sveta različitim običajima i dečjim manifestacijama, a njegovo poreklo označava praznik zaštite od nečistih sila i ima paganske korene koji sežu više od 2.000 godina u prošlost.

 

 

Prvobitan naziv Noći veštica bio je Sauina i označavao je keltsku pagansku svetkovinu koja se obeležavala 1. novembra, odnosno na dan početka Nove kalendarske godine po verovanju Kelta.

Ljudi su na ovaj dan palili lomače i nosili kostime u nameri da oteraju zle duhove, jer su verovali da u noći između oktobra i novembra mrtvi izlaze iz grobova, ali je zabluda da su se na ovaj dan spaljivale veštice na lomači.

Širenje ovih običaja među ostalim narodima dogodilo se nekoliko stotina godina kasnije, kada su Kelti naselili prostore Britanije i Francuske, pa su prihvatanjem hrišćanstva svoj praznik prilagodili prazniku Svih Svetih, koji se odlukom pape, Grgura III, obeležavao upravo 1. novembra. 

Pretpraznično veče, odnosno, 31. oktobar, dobilo je na engleskom naziv "All Hallows Eve", što znači Veče svetih, da bi se na kraju prihvatilo za širu upotrebu samo "Halloween".