POBEDNIK PREDSEDNIČKIH IZBORA NIKAD NIJE BIO NEIZVESNIJI! Tramp ili Kamala? Sudbinu Amerike i sveta možda odluči JEDAN GLAS

Kampanja pred američke predsedničke izbore 5. novembra je na vrhuncu, a republikanac Donald Tramp i kandidat demokrata Kamala Haris više ne biraju sredstva i reči da ubede birače da glasaju za njih. Rat se vodi i anketama na koje vodeći američki mediji ne štede pare, ali iz njih može da se zaključi jedino da se do poslednjeg trenutka neće znati ko će biti pobednik koji će imati priliku da od 2025. do 2029. presudno utiče na sudbinu Amerike, ali i sveta.

HARISOVA ZABAVNIJA

Harisova je među Amerikancima imala nivo podrške od 32 odsto sve do jula, kad joj je demoralisani Džo Bajden predao kandidaturu. Tad su mnogi ocenili da je to zapravo bila odluka pravog gazde Demokratske stranke, kako u SAD nazivaju bivšeg predsednika Baraka Obamu. Posle samo nekoliko dana pojavile su se prve ankete koje su joj dale prednost u odnosu na Trampa i tako je ostalo do sada.

U poslednje dve sedmice Njujork tajms i Univerzitet Sijena objavili su anketu prema kojoj Harisova vodi s tri procenta razlike. U svim, pa i u poslednjoj, septembarskoj anketi Njujork tajmsa i Sijene, kandidati su bili izjednačeni. U međuvremenu je urednički kolegijum javno podržao Harisovu, a njen nagli rast popularnosti u oktobru objašnjen je time da Harisova ima 59 godina i donosi promene, a da je 78-godišnji Tramp konzervativni, snažni lider. Ovaj list dalje dodaje da je Harisova viđena kao poštenija i pouzdanija, ali i zabavnija od Trampa. Ipak, Njujork tajms priznaje da istraživanje javnog mnjenja pokazuje da će ova izborna trka biti verovatno najneizvesnija u modernoj istoriji Amerike.

Tri procenta prednosti Harisovoj su dale i ankete koje su radili Ekonomist i YouGov, kao i Rojters i Ipsos. Pritom je ovo bila sedma anketa Rojtersa i prva u kojoj je prednost dobila Harisova. Emerson poll i Morning Consult's weekly poll istakli su se tako što su dali pet procenata prednosti Harisovoj.

Foto: Printscreen

Međutim, iznenađenje je doneo CNN, čija je anketa pokazala da su kandidati izjednačeni. A briselski Politiko naveo je da je prednost između jednog i tri procenta unutar granice greške.

UMETNOST POBEDE

Sam Tramp ankete ne komentariše. On je majstor da pobedi na izborima koje je izgubio, što je dokazao 2016. Tad je pobedio Hilari Klinton, iako je ona osvojila 48,2 odsto glasova (65,9 miliona), a Tramp 46,1 odsto (63 miliona). Ni razlika od 2,9 miliona glasova tad nije zaustavila Trampa.

Razlog ovome je komplikovani i jedinstveni politički i izborni sistem u Americi u kom predsednika na kraju biraju elektori. Naime, svaka savezna država srazmerno s brojem stanovnika ima određen broj elektora. A nikad prekinuta praksa je da bez izuzetka svi elektori glasaju za onog kandidata koji je pobedio u njihovoj državi, bez obzira na to koliko je glasova osvojio gubitnik.

Foto: Printscreen

Tako je 2016. uprkos činjenici da je za njega glasalo manje Amerikanaca, Tramp pobedio Klintonovu s 304 prema 227 elektorskih glasova. Ovaj put predsednika SAD mora da izabere najmanje 270 od 538 elektora, pa sve može da odluči i jedan glas.

SVE SE REŠAVA U SEDAM KOLEBLJIVIH DRŽAVA

Većina američkih saveznih država tradicionalno je opredeljena za republikance ili demokrate, pa se predsednički izbori rešavaju u sedam kolebljivih, koje stalno menjaju raspoloženje. Upravo u ovih sedam država Tramp je 2016. nakupio dovoljno elektorskih glasova da pobedi Hilari Klinton, a četiri godine kasnije isto je učinio Džo Bajden i preuzeo fotelju u Beloj kući.

Staro je pravilo da demokrate ne mogu da računaju na pobedu na predsedničkim izborima ako ne osvoje Pensilvaniju, koja nosi najviše elektorskih glasova od svih kolebljivih država. Nekoliko analitičara smatra da su demokrate uskratile podršku Bajdenu u trenutku kad je Tramp vodio u Pensilvaniji s 14 odsto.

Tramp je svakako svestan toga, pa je za poslednji mesec kampanje ostavio seriju mitinga u Pensilvaniji. Počeo je u Batleru, gde je preživeo atentat 13. jula i okupio blizu 100.000 ljudi, što je za Ameriku neobično. Nastavio je put kroz Pensilvaniju u Ridingu i Skrantonu, a već je sleteo u Detroit u Mičigenu, koji takođe donosi veliki broj glasova. Za to vreme Harisova se oslanja na podršku medija.

Foto: Printscreen

I u ovom pogledu ankete se razlikuju, pa tako Njujork tajms/Sijena daju prednost Harisovoj u četiri, a Emerson/Hil Trampu u šest kolebljivih država, što bi mu donelo sigurnu pobedu.

BONUS VIDEO: