PRAVNI STRUČNJACI U EVROPI VODE DEBATE O KRIPTOVANOJ KOMUNIKACIJI: Zbog Skaja sad mnoge optužnice u problemu!

U slučaju da je tužilaštvo zasnovalo optužnicu isključivo na Skaj prepiskama, onda možemo doći u problem da li će takve optužnice opstati, posebno ako se ima u vidu stav Evropskog suda pravde, tj. kako se na Skaj kriptovane komunikacije gleda iz aspekta jedne nadnacionalne sudske instance.

Ovo su reči profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu Vanje Bajović, koja u Srbiji važi kao najveći ekspert za ovu temu, koju mnoge njene kolege izbegavaju kao vruć krompir jer ima dosta otvorenih pitanja i nedoumica.

LUKSEMBURG

Profesorka Bajović je objavila stručni rad "EncroChat i SKY ECC komunikacija kao dokaz u krivičnom postupku", u kojem se detaljno bavila kriptovanom komunikacijom i validnošću dokaza prikupljenih tim putem, a posebno u slučajevima kada su ti dokazi jedini ili ključni, te bi se osuđujuća presuda, ukoliko do nje dođe, praktično samo na njima zasnivala.

Nakon odluke Evropskog suda pravde, sa sedištem u Luksemburgu, veći broj evropskih pravnih stručnjaka počeo je više da se bavi temom Skaja, baš kao i sudovi u pojedinim državama Evropske unije. Trenutno je tako Skaj jedno od glavnih pitanja o kojima se raspravlja u stručnoj javnosti EU, ali i mnogih drugih zemalja.

Tako je, podsetimo, nedavno Vrhovni sud Austrije praktično oborio Skaj, uz izričit stav da se komunikacijski podaci ne mogu koristiti ukoliko su pribavljeni putem mere nadzora naređene u inostranstvu, a austrijska država o tome nije bila obaveštena. Kao što nije, baš kao ni Srbija i druge zemlje kojima su francuski organi poslali ono što su prikupili praćenjem komunikacije ili hakovanjem telefona.

Kako je navela advokatska kancelarija "Thorstensen&Frank", na njen zahtev Vrhovni sud Austrije (OGH) odlučivao je o ovom pravnom pitanju. Iz kancelarije su objavili, a mediji preneli, da je ovo prva odluka takve vrste, te da će ona biti primenjena na sve sudske postupke na teritoriji te zemlje.

- Odluka predstavlja fundamentalni napredak u domenu prava optuženih na odbranu - stoji u saopštenju advokatske kancelarije "Thorstensen&Frank", koje se može naći i na njenom sajtu.

Srpski telegraf se u nekoliko tekstova u proteklom periodu bavio upravo pravnim aspektima korišćenja presretnute Skaj komunikacije u krivičnim postupcima pred evropskim i našim sudovima. Generalni zaključak, koji je iznet i u većem broju stručnih radova domaćih pravnih eksperata, poput već pomenute profesorke Vanje Bajović, jeste da se presretnuta (dešifrovana) komunikacija, bilo da je glasovna ili preko poruka, može (i mora) koristiti kao operativni podatak u istrazi, na osnovu kojeg se dalje prikupljaju dokazi. Međutim, ne bi je trebalo koristiti kao jedini ili ključni dokaz za donošenje sudske presude.

VIŠE RAZLOGA

Razloga za ovako nešto ima više, a jedan je i onaj koji se navodi u odluci Vrhovnog suda Austrije, a to je činjenica da je strana država nadzirala i presretala komunikaciju državljana drugih zemalja, i to na teritoriji tih zemalja, a da pomenute države uopšte o tome nisu bile obaveštene.

BONUS VIDEO: