PUCNJAVA U VLADIČINOM HANU, ŽANDARM PUCAO U VRATA! Žena uzela njegov pištolj pa upucala sebe

Prema saznanjima, nakon porodične rasprave, žandarm S. M. (45), pucao je službenim pištoljem u vrata.

Njegova supruga S. M. (37), je potom pozvala brata da dođe po nju.

Kada je on došao, uzela je muževljev pištolj, pa je došavši ispred kuće, klekla i počela da viče, kako je boli noga.

Prema navodima iz tužilaštva, pištolj je bio ženi za pojasom.

Pripadnik Žandarmerije zadržan je na 48 sati, dok je njegova žena operisana u UKC Niš.

Podsećamo, mladić (21) sa ranom u nozi došao je sinoć u bolnicu i lekarima rekao da je upucan u beogradskom naselju Sremčica, nedaleko od svoje kuće.

Prema nezvaničnim informacijama, njemu su konstatovane teške telesne povrede i odmah je operisan. On se, kako saznajemo, nalazi u stabilnom stanju i van je životne opasnosti.

O ranjavanju su obavešteni i policija i tužilaštvo, a istraga je u toku.

Prva pomoć kod ranjavanja

Osigurajte sopstvenu sigurnost:

Pre nego što priđete povređenoj osobi, proverite da li je mesto bezbedno za vas. Ako je pucnjava još u toku, pronađite sklonište i sačekajte dok ne bude sigurno. Pozovite hitnu pomoć:

Odmah pozovite hitnu pomoć (broj 194 u Srbiji). Dajte operateru precizne informacije o lokaciji, broju povređenih i vrsti povreda. Procena stanja povređenog:

Proverite da li je povređeni svestan i da li diše. Ako nije svestan, proverite disanje i puls.

Kontrola krvarenja:

Krvarenje je često najopasnija posledica ranjavanja. Pritisnite direktno na ranu čistom krpom, gazom ili improvizovanim materijalom (majica, marama) kako biste zaustavili krvarenje.

Ako je moguće, podignite povređeni deo tela iznad nivoa srca kako biste smanjili krvarenje.

Imobilizacija povređenog:

Pokušajte da povređenog ne pomerate previše, osim ako je u neposrednoj opasnosti (npr. požar). Pomeranje može pogoršati unutrašnje povrede.

Kontrola disanja i svesti:

Ako povređeni ne diše, započnite reanimaciju (KPR) ukoliko ste obučeni za to. Naizmenično vršite kompresije grudnog koša i veštačko disanje dok ne stigne pomoć ili dok povređeni ne počne da diše samostalno.

Prevencija šoka:

Šok je česta komplikacija kod teških povreda. Lezite povređenog na leđa i podignite mu noge (ako nema povreda koje bi to sprečavale) kako biste poboljšali cirkulaciju.
Pokrijte povređenog ćebetom ili jaknom kako biste ga održali toplim.

Psihološka podrška:

Pokušajte da ostanete smireni i pružite povređenom reči utehe. Održavajte razgovor kako biste ga održali svesnim i smirenim.